ДУХ ШУМЕ - Радоња Вешовић

Нема љепшег дома
од овог:
Зрела ружа јесени
мирише на ране кише
и на нешто моје
давнашње
отишло, с лишћем.

Зарасле до грла
у густу доброту шума
кровињаре мирно диме
земљане луле јутра
над покислим гајевима.

Читаво човјечанство
борја и врхова
кроз сметове планинари
и једно небо
љепше од свих
жари
и хладно кује.

Ту је мој прави дом
свих повратака пут
гдје срце подивља
и шумски -
богује
богује.

Једино
себе чује.