понедељак, 3. март 2014.

ЖИВОТ - Гордана Тодоровић (1933-1979)

Свуда су шеве уплетене у облаке,
Свуда у вео здружени хајдучки цевтови.
Свуд гране имају пролећне бубуљице.
Она је руке лозала око љубави.

Била је лепша од свога лика несличног;
корале жила око хлеба је врежила,
али се коса валила ко певушење,
али је шака ко лист кестенов нежила...

У измаглици убранци мајчине душице;
очи којима њене је очи умио.
Био је плави овчар туђих оваца,
па жандарм који је само свој живот убио.

Нема коментара:

Постави коментар