КАЛ - Божидар Тимотијевић (1932-2000)

Освану кал,
тмуша и мрак,
загробља мал,
гаврана гак.

Закоти јад,
изгоре кап,
стопи се млад
Месеца слап.

Са софре зја
од леба прах,
с огњишта сја
зимгрозе дах.

И врисну врис,
оглодан глог,
вапај у вис -
згрчи се Бог.