МОЛИТВА ГОРИ - Божидар Тимотијевић (1932-2000)

Не знам те, лепа Горо, где си,
где ћутиш и збориш и ветре своје ломиш,
да ли си на Земљи или на Небеси,
и зашто толико вапим да буду и моји
сви твоји зелени греси.

Јави се однекуд из пчеле ил птице
из урлика вука или вукодлака,
из неке травке ил макар из мравке,
ил из неке немуште скривене ти гранчице
ил бар ми пошаљи озвездане свице
да ми скину с ока копрену и мраке.

Јер, ево, дуго ти ружим твоје пречисто лице,
и ништим грешним умом сваку ти сенку  и шумор,
и бацам у стид све твоје срне, бубе и птице
кад свој обневидели у теби посадих умор
што ми га Господ даде док је по Земљици
свакоме по заслузи делио чемер и несанице.