ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН - Иван В. Лалић (1931-1996)

Све тањи дани у брдима,
Све ближе снегови прилазе;
А шуме силазе, силазе
У риђим и мрким крдима

У језеро, у оклевање
Сопствене слике што боји се
Са непознатом да споји се
Ко дух и дах у певање

О слатком страху виђеног
Што невиђено враћа се,
О страсти која плаћа се
Грозницом непревазиђеног -

Године? Можда часови
Помичу те теразије;
Незнана мера на снази је
И још оклевају тасови:

Јесмо ли сабрали тегове?
Шуме у језеро силазе
И сећања се разилазе
У светлост, у страх, у снегове.