Све сам то ја: та земља и трава,
Рујна глина, лишће и цвијеће,
Пчеле, осе, лептири, пут мрава,
Сунчев пламак земљине свијеће;
И та роса, уморне земље зној,
Зука вуга на јари про луга,
Тај лишај камена, мирисни гној,
кора дуба коју гризе шуга;
Што се рађа, умире и трули,
У дубрави без живог гнијезда,
У тишаку коме тихо фрули
Из бусена чобанин звијезда;
Све сам то ја, мој стасити дубе,
Твоје жиле, кора, лишће и жир,
Све што мири из земљине ћубе,
Шум ветра твојми мој вечни мир.
Морача, 2002.
Рујна глина, лишће и цвијеће,
Пчеле, осе, лептири, пут мрава,
Сунчев пламак земљине свијеће;
И та роса, уморне земље зној,
Зука вуга на јари про луга,
Тај лишај камена, мирисни гној,
кора дуба коју гризе шуга;
Што се рађа, умире и трули,
У дубрави без живог гнијезда,
У тишаку коме тихо фрули
Из бусена чобанин звијезда;
Све сам то ја, мој стасити дубе,
Твоје жиле, кора, лишће и жир,
Све што мири из земљине ћубе,
Шум ветра твојми мој вечни мир.
Морача, 2002.
Нема коментара:
Постави коментар