Вама сам чежње и дио срца дао,
на родном кршу остао преполовљен,
ко сухи чапур у камен урастао,
копривом љутом и драчом закоровљен.
Не мамите ме звијезде врх планине,
не зовите ме кад сунце родно сија:
очима овим болне сте, о даљине,
ал завичај је даљина најболнија.
на родном кршу остао преполовљен,
ко сухи чапур у камен урастао,
копривом љутом и драчом закоровљен.
Не мамите ме звијезде врх планине,
не зовите ме кад сунце родно сија:
очима овим болне сте, о даљине,
ал завичај је даљина најболнија.
Нема коментара:
Постави коментар