СТРАСТ МРАВА - Љубиша Јоцић (1910-1978)

Познајем глатка сисања којим шљунци сисају
дно реке сећања, знам усне мрава што љубе у пролеће
зелене бубе на гранама, те бубе прозрачне што им
нуде пехаре пуне шећера.
Друмови којима мрави путују тањи су од нити
стакла, тањи од зракова мисли што сине, сабласни као
дубине душе.
Сваки од њих по један мајушни костур носи у 
себи да га угаси негде незнано у пепелној усни видика.
О, та глатка сисања којим под шљунком мрави
сисају влагу белих ходника сумпорног усамљивања.
Зенице те орошене чежњом недогледа, зенице
те по рупама веће од свемира.