ЗАЧАРАНО ПОДНЕ - Владан Десница (1905-1967)

Умуко је цврчак. Не њише се грана
мајчински над главом. На поља је легла
устрептала јара српањскога дана.

Зрак је густ и лепљив, пун подневног мука:
у њему су стала, чудом зачарана,
лудовања вјетра и валови звука.

У голој стијени из процијепа клија
мршава травка костретна и штура:
на сунцу отров прекаљује змија.

И свака ствар је стишала свој куцај,
свој присни срх у кору збила скучну,
и сажела свој врели сок у једну
згуснуту капљу, опору и жучну.