МРТВА ЗВЕЗДА - Божидар Ковачевић (1902-1990)

Звездо, побледела пре милион лета,
одавно си мртва, ал` одблесци трају,
и у ноћи ја те видим с овог света
и чежња ме вуче теби, прошли рају.
Звездо, побледела пре милион лета!

Не то није чежња, то је к`о сећање,
к`о сан мутни да сам тамо једном био;
у мени је тужно, поуздано знање,
све изворе тамо знам с којих сам пио.
Не, то није чежња већ то је сећање!

У ноћима док све у тишини стоји,
у мени се буде оне исте жеђи
и док ми се биће васионе боји,
ја сам од те звезде тужнији и блеђи.
У ноћима док све у тишини стоји!