БОГУМИЛСКА ПЕСМА - Десанка Максимовић (1898-1993)

У мени живе духа два:
дух добра и дух зла.
О, нисам крива ја што сам никла
из овог мајушног тла.

О, нисам крива ја што сам спој
ова два вечна духа:
украј мога је протицала слуха
час суморна претња грома,
час спокојни тица пој.

О, нисам крива ја: дуж мојих стаза
сад лептир броди, сада гмиже змија;
крај цветних круна расте мрко трње;
и све је зрак и тама; и неко каза
да у хлеб наш падне црно зрње.

О, нисам крива ја: ја нисам хтела
да будем створена из душе ткива
пролазног, што празну радост иште,
да срце моје час блиско земљи бива,
час да небесно буде светилиште.

О, нисам крива ја што немам моћи
да, када јутром пробудим се добра,
никад вечером не омркнем зла.
О, ја сам никла из мајушног тла
где дани утичу у ноћи.