Сад светом ко мирисним олтаром пренос очију твојих божански прах
ту амајлију љубави и смрти то време мртвих обузето видом
сулуди можда дервиш ил од братије прогнани испосник монах
док двери царске место погледом отворене стоје над јасним ти ридом
Симонида чулна уснули сок биља тајно освећење зида
у златној одежди између земље и неба између хлеба и вина
смерни јереј предано најчистијом молитвом ране ти вида
на предивном лицу као на залуталом сунцу боје крина
Нема коментара:
Постави коментар