Ти с` пића и храна метода свакога,
род би и обрана чловика и бога:
цића тројства кога спасен`је позна свит,
ки стан пак онога бише од много лит.
Ти с` роза, румен цвит, ти си жиљ прибили,
наша брана и шћит против д`јављој сили.
На гришне се смили, ки се гриха кају,
сирот не расцвили, ке дразих нимају.
Учин` да познају тебе сви народи,
гди но зоре сјају, куд сунце обходи;
да не ћ нашој шкоди, да и милост свака
нам гришним исходи из твојега зрака.
Чин`, да нас с нејака твој синак изнесе,
кога мишца јака овим свитом тресе;
да од нас однесе сваки скук и обој,
тере нас принесе, гди вичњи покој.
Наклони образ твој сврху твоје вире,
запустит нас немојн пакал нас пожире.
Брез броја, брез мире гинемо сваки час,
за то нам умире од страха живот вас.
Ти госпоје свих нас по твојој милости
храни, помози, спас`, уздрж` у крипости;
знеми нас тамности, стави нас у покој,
гди но у свитлости краљује синак твој.
Нема коментара:
Постави коментар