Колико може да издржи
Једна стража у кланцу, извежбана
За измишљену вечност, и заборављена
У шуму осеке сјаја, у ноћи збуњених сигнала?
Свети ратници, анђели пораза
Људски наоружани, пева искрзани пламен
На крилима вашим, међу зидовима
Где одјек лови сенку, сенка лови поглед
У сваршену тачку загледан, и празан.
Студена сенка ораха, и ружа
Под зидом. Ветрови светлуцају,
Огромни жедни каравани ваздуха
Над кланцем под стражом;
с прашином помешан полен
Пада на ваше оклопе, анђели стражари.
И сјај иноколен
У златокругу над замишљеном главом:
То време расте у вама, мења се укус у плоду.
Али тутњи битка, пева ватра
У чистом простору вашег слуха, измишљеног
За неке речи којих се мучно присећам
У тренутку кад се будим
Горких устију, са амнезијом,
И стојим пред стражом која ме пита лозинку
Језиком мога племена.
Нема коментара:
Постави коментар