Умиљати апостол је леп као планина
која тоне у залив Палерма.
Његов ход је достојанствен и запажа га свет.
На левој руци сокола носи
а у десној цвет.
Тај цвет као и Он сам, усамљен дозлабога
не зна за уобичејени ред.
Дошао је на свет да би се створила Слога
и да би пчеле свима дале мед.
Смешан је час молитве коју лицемери моле.
Гледа их он, а возови тутње.
И повијају се у ноћи над њима тополе
пуне туге и ћутње.
Висок је Он, тај апостол драг
који се више и не храни.
Он види помор на савкој грани
и благосиља твој праг.
Твој праг, праг оца твог.
Радосна си ти, јер ниси у сенци, ни у листу.
Ко споменик си кад станеш на стог
и погледаш у даљину чисту.
... ... ...
И вечно обузет собом и мучен исто тако,
негде, где те не зна нико
ући ћеш да би плако
ил да би ко лав рико.
... ... ...
И то ће бити јек, и то ће осетити свако
док се у долини град буде ваљао од стида.
Апостоле, јуначки себе си самог смако...
А ко жали за тобом, ко рида?
Нико! Један фењер станични. Једна ноћна птица.
И једна жена коју ниси хтео.
Она је тек кад си мртав дошла до твога лица
и рекла ти РЕКВИЈЕМ цео.
... ... ...
Па ко је, Апостоле, крив што си умро рано.
Ко је тај?
Да пођем с ножевима на њега!
Немаш речи. Све је за тебе страно.
Гроб ти је у подножју брега.
Ту девојче залутало у грех сврати да се теши,
а из крстаче твоје као да неко лане.
После је мир.
Папрат се помало смеши.
Договарају се гране.
А ти си легао у моћни хлад
и све ти је боље.
Убио си се млад
кад горе горе и поље.
... ... ...
Апостоле мој, што си био тако жучан.
Што ниси и ти пристао на уобичајене лажи.
Говор ти је био леп и чудно звучан,
а реченице пејзажи.
Апостоле мој, почивај ту у гори
где дивље кошнице и борови шуме.
Син твој нека се уместо тебе бори.
Помози му, удаљени друме.
Кћери твоје нека остану цветови.
Нека се поред њих не дише.
Свако твој нека умре горд и непоражен!
Апостоле, збогом, нема те више.
Црни цвет на хумци твојој слажем.
А осећам тежак бол, гушење, шта ли
И ветар зао на мене окреће
и киши... киши... Мили мој... Мали...
Умире цвеће.
Женски манастир Никоље, јула 1963
Нема коментара:
Постави коментар