ИСУС ОД ЗЕМЉЕ - Петар Гудељ

Из његових очних јама скачу мишеви.

Турају му вјетри песнице у сљепочнице.

Осипа се доња усна: изглодана, ниско пала

поврх бола.

У чело ударен печат, гурнут немилосрдно

у вријеме.

По лицу му лијепи црне испљувке

југовина.

Отпале му кључне кости, завлаче му главе дјечаци

међу ребра.

У лубањи шишмиши висе, из уста му, зрно по зрно,

пада земља.

Обје моје шаке до лакта

у очне дупље његове

(Извукох их пуне крви љепљиве).

Дјечаци луде, звоне главама

на устанак.

Лупају клатна, лупају клатна. Ко из пасјих чељусти,

из раља његових бали ноћ.

Проломљено чело, сломљене руке, уста немила.

У њему јаучу птице, у њему птице кољу ђаволи.

Неко му је ногом лице здробио,

па се цери.

Развалина од земље, зелена око уста,

без језика, зјапи.

Исус од земље: рамена одваљена,

улупљене јагодице, обливен клорофилом.

На прсима мојим: Буди страшан, Сине Човјечји,

буди страшан мојим костима.

Побунила се у нама земља, и смирит ће се.

 Побунила се у нама земља, и смирит ће се.