ЉУБАВНА ФРЕСКА - Блажо Шћепановић

Јаој, на мјесечини

земља је љубавна фреска

и тече сан као поткожна ријека

из сунчаног језера

са откуцајем птице на лицу.

Како си отишла из плавога неба

да се разлијеш

на земљи као звијезда?

На мјесечини

из мрака свјетлосни свијет.

Мртви љубавници листају на дрвећу,

у једном звуку

плове њене усне,

помијешали се људи и биље

и ниједан облик

не може да се зачне.

Направила си ми на грудима удубљење,

твој мали лежај

испод запаљеног неба.

Наша љубавна звијезда

усијала васиону

и материја се својој свјетлости враћа.

Како си на мјесечини

изробила из моје крви,

златна паунице,

са уснама руже;

како остави ваздух да удише

у шуми гдје су биљке као виле

и измами из камена пјесму

да планина као сирена

буди зору?