Мачева царских згасну пут,
А јад стамен после свега
Зачара овај мрачни кут
И крст што паде крај стега.
Потом кише и снег часни
Заслужен сред храма сива.
(Ако бесмо чисти, јасни,
Све нестаје - даљ се збива.)
И никако да се гасе
Живе очи старих слика.
Само, ко ли ће да спасе
Уморног од вечног крика:
Све хита, све је само трен
И бол и живот озарен?
Нема коментара:
Постави коментар