ФРЕСКА - Иван В. Лалић

Срдити анђеле на ивици чистог пламена

Ваздух се пали, згрчен, од твог погледа што памти

Заборављено; излазиш из зида, наоружан

И озбиљан, као што си изашао из ноћи

Кад је била довршена, презревши привидни

Звездани распоред, јер си био усијан

До опасне лепоте што време оплођује.

Срдити анђеле на ивици чистог пламена,

Ако искоракнеш зид ће се сигурно срушити,

Твоје дивно чудо неће.

ОПРОСТИ МИ ШТО САМ СЛАБИЈИ.

Срдити анђеле са осемхом невидљиве светлости,

Ноћ је сада кротка иза твога рамена

Штод ржи руку, незаморену од покрета

Опомене. Ко ће да остане затрпан

Под овим чврстим зидом ако ти искоракнеш?

Пун себе, ти не објашњаваш своје постојање

Као ни ветар, који те се боји, па се сакрива

У мало око свеће. Срдити анђеле,

Долазим из простора изван ових зидова

Да нађем златно саће у чељустима твог ћутања.

ОПРОСТИ МИ МОЈУ ПРОЛАЗНОСТ.

Срдити анђеле на ивици чистог пламена,

Велика је ноћ из које си изашао,

Нестаћу, бојим се, пре него што ме приметиш.

НЕ ЗАВОДИ МЕ У СТРАХ.