Очи су твоје језеро горско само небу окренуто
и земљом опкољено и њеним временом
С бунилом облака јединим сновима овдје
Твојим погледом прелијећу птице са златним нитима
Само по сметеним стазама уоколо
Види се да је многима било тешко
А ти си постала њихово цвијеће
Што у небо гледа да би било лијепо
Дјевојко свима разумљива
По звијездама подијељена
Нема коментара:
Постави коментар