Ко те прикова за вечност мила посестримо
Другарица моја болу највичнија
Висина те изда низина те прима
О како у твом телу пева провалија
Бесмртнице драга раскошна од суза
Коме си веровала кад те на зид стави
Зар те страх не хвата љубави нестварна
Да се твоје дете не стрмоглави
У понор вечности као што ти јеси
Лепојко и слико потавњела чела
Сви твоји пороци нек су моји греси
Љубимице моја буди ми весела
О што волим зоре кад имају лице
Као што су фреске - моје миљенице
О што волим када волим да оболим
И кад главом плаћам песму - живот голи
О што волим кад анђели са зидова гледају ме
А међ њима неутешна миљеница
Тражи прошлост што не уме
Да јој врати младост лица.
Нема коментара:
Постави коментар