ПОТОПНИ ПРИЗОР - Миодраг Павловић

Са грехова људских настао је потоп
од којег страдају животиње земне
и птице јер немају где да слете,
само се не брину рибе кад лудило
у очима текуће стихије сине;
остале животиње морају људе да приме

на свој брод, зато их скупљају,
вабе, хватају, лове и уче
да се двоје и двоје до ковчега пењу,
и како се која зове. Тако се спасавају
животиње невине са оним ко је грешан
мада о злоделима својим човек није ни питан.

Ватра је на удару питке воде,
ни светлост нема да буде с киме,
осим с облаком док не изрони брдо
и под сунцем завета пролистају маслине.
Рибе остају под водом да презиме,
у страху да нови потоп не изазове

човек, тај пророк и клипан.