недеља, 27. децембар 2015.

Васко Попа

1

Дижемо руке
Улица се у небо пење
Обарамо погледе
Кровови у земљу силазе

Из свако бола
Који не спомињемо
По један кестен израсте
И остаје тајанствен за нама

Из сваке наде
Коју гајимо
По једна звезда никне
И одмиче недостижна пред нама

Чујеш ли метак
Који нам око главе облеће
Чујеш ли метак
Који нам пољубац вреба