И стаклено бдење
Над гутљајем махните воде
И кожа разапета на добошу
Који буди добре вихоре
Само не слепи уздах
Који рије
За златним жилама у месу
И гвоздени бол у дасци
Која љуби раздвојене обале
И квака на капији
На коју се улази у непознато
Само не ужегла суза
У којој труле
Живи спасоносни конци
Над гутљајем махните воде
И кожа разапета на добошу
Који буди добре вихоре
Само не слепи уздах
Који рије
За златним жилама у месу
И гвоздени бол у дасци
Која љуби раздвојене обале
И квака на капији
На коју се улази у непознато
Само не ужегла суза
У којој труле
Живи спасоносни конци
Нема коментара:
Постави коментар