Упутим се својом улицом кући. Одведе ме пред огромни челични храст са коштаним гранама и лишћем од шарених крпа. Отворим врата своје собе и пређем праг. Закорачим у бездан. Пружим руку за хлебом на столу. У шаци осетим јастуче обрасло иглама.
Зар да одсада ходам само улицама својег места? Никада нећу моћи да се одрекнем јединствене радости избора! Нећу да отварам само врата свог срца. И нећу да се храним само сребрним рибама које уловим у својим венама. Уосталом, ни тамо не знам увек шта ме чека.
Загризем у румену јабуку. У устима осетим зрелу грану. Погледам кроз прозор. Дугачки ексери сурово ми прикују очи за предмет који сам видео. Легнем у постељу. Пробудим се у чељустима клешта сивих очију.
Нема коментара:
Постави коментар