СРЦЕ - Јован Дучић

Срешћемо се опет, ко зна где и када,
Ненадно и нагло јавићеш се мени -
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.


На уснама нашим поникнути неће
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.


Али старом страшћу погледам ли у те:
То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће то је његов део -
Увек нови део од нове минуте.