КАМЕНА УСПАВАНКА - Стеван Раичковић

(Избор)

КАМЕНА УСПАВАНКА

Успавајте се где сте затечени

По свету добри, горки, занесени,

Ви руке по трави, ви уста у сени,

Ви закрвављени и ви заљубљени,

Зарастите у плав сан камени

Ви живи, ви сутра убијени,

Ви црне воде у беличастој пени

И мостови над празно извијени;

Заустави се биљко и не вени:

Успавајте се, као камен, невени,

Успавајте се тужни, уморени,

Последња птицо: мом лику се окрени

Изговори тихо ово име

И онда се у ваздух скамени.

КУДА ПОТОНУ ПЕК

Горчином зар већ обузет?

Безнађе ти је дно?

(О откуд нађе баш све то

Што упокојава свет?)

Лице у птицу сад

Окрећеш ко некад, пре.

Гле: лишће пада на тле.

(Нечујни водопад!)

Куда потону Пек

И благи брег и клис?

Из ране ишчиле лек.

Шупље је. Реч је већ звек.

Као металног брда вис

Стоји пред тобом век.

ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ

Опрости камену што ћути

Опрости што тајну скрива:

Како ти се над умом слива

Самоћа и теку минути

Кап по кап у празан круг

Што се шири ко вид пред страхом.

Опрости птици која и дахом

Хоће да ти постане друг.

Опрости сенци што те прати

И ветру што те у круг води.

Загледај се у танке влати

И реци нечем малом: ходи

Шумно као што птице слете

Са плавог мира на сунцокрете.

У ЗИМСКИ СУМРАК

Куда побећи у овај дан?

У густи снег? У пусти врт?

Пасти у меки болесни сан

Као на смет, под лед, у смрт?

Куда побећи са овог дна?

Високо негде? Још дубље? Где?

Ево већ тешке руке сна

Прибијају те коцем за тле.

Куда побећи у овај час

Кристално празан, слеп и чист?

О где су врата? Где је спас?

То тонеш већ у тупи сан.

Срце тек шушка ко суви лист.

Зар никуд побећи у овај дан?

УМОРНА ПЕСМА

Где неста страх пред светом ту и песма преста.

И гле: стојим сада - дрво, са обраним плодом.

Мре у зглобу воља да се макнем с места.

Шта да радим с руком и у њој са слободом.

Заточени, ора је: прхните из тела!

Не лече песме никог (творце своје трују):

Гле песника у мраку усред дана бела

Где му гавранови кришом мозак кљују.

Песме - исказане из грла да их чује

Велико уво света - ево натраг хује:

Зар је ту јужни крај и једино им жало.

Близу је празнина и руб се приближује:

речи ове песме издржите још мало

Док вас смрт ил` ћутања скоро не римује.