Виногради, збогом, умиљати
збогом, грожђе, нећу те ја брати,
ао бербо, тебе жалим клету,
та шта лепше од тебе на свету?
Ко тебека никад не видео,
шта је јоште сиротан видео?
Ао брацо, амо у то доба
дођи, види, чуј, па `ајд у гроба!
Зора зори, све поустајало,
па с` уз брдо весело нагнало.
Свирац свира, пушке попуцују,
моме поју, момци подвикују. -
Јоште мало, ето винограда,
гледај сада убавога рада:
бери, носи, час доле, час горе,
момци кликћу, а песме се оре.
''Живо, живо!'' један другог кори,
живо с` ради, ал` нико с` не мори:
гледни само после ује сваке,
гледни само оне ноге лаке,
та тек што се свирац чује,
већ у колу с` поскакује.
Коло, коло, свирац свира,
нога земљу не додира.
''Ситно, брате, ијујују!''
момци чили подвикују.
Свирац свира,
не да мира,
а још више девојчице,
њине очи и ножице.
Деде, брате, ијујуј!
де поскочи, не лудуј!
Ко би, јако, момак био
па се не би помамио!
Ао селе босонога,
зла ти маја до зла бога,
не дала ти чарапица
ни лагана папучица,
да учиниш клепа-клапа -
за тобоме, душо, скапа`.
Охо, селе вита стаса,
држ` се браци око паса,
коловођа колом вија,
коло лети, зној пробија.
Коло, коло, наша дика,
пушка пуца: цика, цика!
Па све тако, пуцај, бери,
певај, играј до вечери,
а кад сунце веће седа,
бесна момчад још се не да,
иде кући, подвикује,
пуни пушке, попуцује,
свирац свира, мома поје:
''Коловођа, злато моје!''
Па у крчму, те до зоре,
коло игра, песме с` оре,
а у зору с` зајухуче,
удри опет ка` и јуче.
Збогом, песме, збогом, коло,
збогом, момци наоколо,
збогом, кито мома млади`,
збогом, грожђе, збогом виногради!
Нема коментара:
Постави коментар