Дрво, мој друже
и двојниче сетни,
музиком звониш
под прстима ветра
који те прелистава
као бајку.
Дрво, мој друже,
ми смо истоветни
јер попут мене,
јадно,
и ти тако
тек голе нерве
пружаш сивом небу,
лишено круне зелене
и сјаја,
и стојиш тако
ко карикатура
једног великог сасушеног листа.
и двојниче сетни,
музиком звониш
под прстима ветра
који те прелистава
као бајку.
Дрво, мој друже,
ми смо истоветни
јер попут мене,
јадно,
и ти тако
тек голе нерве
пружаш сивом небу,
лишено круне зелене
и сјаја,
и стојиш тако
ко карикатура
једног великог сасушеног листа.
Нема коментара:
Постави коментар