Над градом нашим
читко пише:
Јесен облачне
води дане;
кров и улицу
лиће кише,
носићемо
кишобране.
Замагљен прозор
собе твоје
шаптаће ти
песме воде:
како листови
жуте боје
с грана лете,
реком броде.
Сањаћеш тада
у свом куту:
Да могу и ја,
драга реко,
бродити с тобом
на твом путу,
ићи, ићи,
далеко,
далеко...
читко пише:
Јесен облачне
води дане;
кров и улицу
лиће кише,
носићемо
кишобране.
Замагљен прозор
собе твоје
шаптаће ти
песме воде:
како листови
жуте боје
с грана лете,
реком броде.
Сањаћеш тада
у свом куту:
Да могу и ја,
драга реко,
бродити с тобом
на твом путу,
ићи, ићи,
далеко,
далеко...
Нема коментара:
Постави коментар