Пред сликама
Паула Клеа
Ти што исијаваш сву ноћ вознесења
Мастилом и длетом вретеном и кистом
Спознао си Црту: Друга су времена
Нови рез то ветар тка у лишћу истом
Сустигло те време горући дах ветра
Ковитлац у струји дрхтај из даљина
Отварам те књиго божјег геометра:
Плавооки бескрај косина углина
Дажди сјај на слике тишине витраже
(Блистање у мраку звуци зарних сена)
кришка по кришка времена се слаже
За блиставу урну ушћа озарена
Кад зађем у сутон ноћ је огледало
С висином Са орлом С призраком у лету
Прелиставам књигу (Подне разлистало)
Са Анђелом смрти заран у дуету
Нема коментара:
Постави коментар