ЧЕТИРИ СТОЛИЦЕ - Александар Алан Милн (Енглеска)

Једна од њих је Јужна Америка,
Једна од њих је прамац мога "брика".
Једна од њих је кавез старшног лава
А једна моја - и то је она права.

Прва столица:

Кад уз Амазон кренем, станем пред сам мрак
И метак један из пушке опалим тад у зрак,
Дружину верну да скупим.
Тад Индијанци по два и по три
Из шуме стану да ничу ко сенка нечујно сви
И чекају да ме поздраве тамо.
Ако ми баш до тога није стало
Са Индијанцима да се поиграм мало,
Ја руком махнем само
И опет ишчезну по два и по три
У њиним шумама тамо
Јер  ми се одлично знамо!

Друга столица:

У мом кавезу ја сам страшан лав
Од чије руке мами стане дах.
А онда јој у наручје похрлим
И чврсто, чврсто све дотле је грлим
Док је не прође њен огромни страх.

Трећа столица:

Кад пловим на мом "брику"
Сусрећем бродове разне.
Са једног морнар ме виче
Док брод у сусрет ми плови.
Нагнут над море зове он,
Кроз ветар чујем му вику:
"Је л` ово пут за Пут око света?"
Пита и даље одмиче.

Четврта столица:

А на високу столицу кад седнем
Да доручкујем, ручам и вечерам,
Трудим се да замислим да је моја
И тад ко трогодишњи малишан изгледам.
Да ли да кренем за Јужну Америку?
Или да некуд запловим на мом "брику"?
Да будем тигар или страшан лав
Или да можда будем - само ја?