НАОПАКА ПЕСМА - Самуил Јаковљевич Маршак (СССР)

Ма чега се глупак тако,
све уради наопако!
Други дрво саде право,
он га сади стрмоглаво;
насред баре диже дом;
воду носи решетом;
крпом брише сен са зида;
капом сунце с неба скида;
кад од куће пође куда,
он - ко свака права луда -
свуда носи и капију
(да је тати не обију!);
уза лестве вуче краву
да на крову пасе траву.

*

Било чега да се лати,
у зло све се преобрати!
Он весело игра, скаче,
онда када други плаче,
а када се сви веселе,
он запева !Куку! Леле!"
Кад на путу свате сретне,
место песму да заметне,
са сватима да поигра,
да поскочи као чигра -
у груди се буса, плаче,
попут какве нарикаче.

Кивни свати га дохвате
па га сложно испремлате.
Још се глупак чуди:
"Ех, што су ти људи!
Да сам ово знао,
не бих заплакао,
ни невесте пожалио!
Баш сам глупак био!
Одсад, кад их сретнем,
плес ћу да заметнем!"

*

Мало затим глупак спази
погреб неки где пролази.
За ковчегом, тужна лика,
ступа мноштво познаника.
Глупак спровод неми гледа,
а ђаво му мира не да.
"Ала ови тужно ходе!
Ето мени живе згоде:
разгалићу игром људе,
срцу нек им лакше буде!"
И с помамним бесом
заигра пред лесом.
Тужан збор се сјати
глупака да млати:
по земљи га вукли,
газили га, тукли,
једва су из шака
пустили глупака!

А глупак се чуди:
"О, људи! О, људи!
Да сам ово знао,
не бих заиграо,
да разгалим људе,
лакше да им буде!
Одсад морам чувства крити,
нећу више глупак бити!"

*

И ево, од часа тога,
лица смркнута и строга,
из прикрајка само гледа,
ником жив за право не да!
На питање режи свако:
"Е, баш није! Није тако!"
Не смеје се, нити плаче,
нити игра, нити скаче,
већ у браду гунђа, псује,
руком стално одмахује.
Књигу чита наопако,
а кад га ко опомене,
књигу људски да окрене,
пени, виче: "Није тако!"
Кад тарнице колар боји,
кад обућар чизме кроји,
нек су лепе не знам како,
глупак брунда: "Није тако!"
Нит` се тако штука лови,
нит` се тако грах готови,
нит` се дете тако мије,
нит` се коло тако вије!

Слушали га људи
како друге куди,
а једна ће бака:
"Да мудра глупака!"