понедељак, 15. децембар 2014.

САН ПОСЛЕ ГОЗБЕ - Алек Вукадиновић

Са неба пала поноћ скрива
Ватру и воду, и ноћ трне,
У трему куће разлива се
Нејасан пожар лампе црне

Све нејасније благе кости,
Дубине које сву ноћ лове,
И крчаг који пун светлости
По сву ноћ свога госта зове...

Још нејаснија тама поста
И дубље паде ноћ да влада,
Кроз узаврело срце госта
По сву ноћ тече вода млада

Нема коментара:

Постави коментар