НЕВИЂЕНА ОЛИМПИЈАДА - Славко Јаневски

Три старца приређују
олимпијаду -
ко ће пустити најдужу браду.

Прва брада ка небу се пење,
дотиче се месечине што благо сија -
месечина кија.

Од те кијавице
звезде падају у понор...
месечина скрива лице.

Свет се дави у мраку -
куда ли стари месец зађе?
На ком небу да човек звезду нађе?

Друга брада покрива море.
нестаје море сиње,
делфин плива кроз чекиње.

Од тога се подморнице
сплеле у маље,
на све четири стране,
свака сигнал шаље:
- СОС, СОС, СОС!
нема нам спаса,
од густе браде
не видимо ни рођени нос.

Трећа брада намотала се око планете,
Страшно.
И тигар у џунгли сав се у њу плете.

Брада покрива стазе и репишта,
поља,
пиринчишта,
реке,
градове,
и села,
преплашена земља потреса се цела.

Од тог треска планине се сурвавају,
урагани завијају,
океани надолазе
као од квасца, као наказе

И сви, сви људи на свету
узимају маказе.
А браде расту,
и сва васељена
на три грдна царства
брадама је подељена.

(Превео са македонског Лаза Лазић)