Хвалио се један мехур
(звали су га Мешко)
како може стално
(мада је то тешко)
да расте,
да расте,
да не пукне,
да не спласне.
Уистину:
растао,
растао,
није пукао,
није спласнуо.
Али,
на жалост,
од претераног растења,
од премногог хваљења,
пукао мехур Мешко,
па можда је сада и вама
као и мени тешко.
(звали су га Мешко)
како може стално
(мада је то тешко)
да расте,
да расте,
да не пукне,
да не спласне.
Уистину:
растао,
растао,
није пукао,
није спласнуо.
Али,
на жалост,
од претераног растења,
од премногог хваљења,
пукао мехур Мешко,
па можда је сада и вама
као и мени тешко.
Нема коментара:
Постави коментар