ЧЕКАЊЕ - Јован Дучић

Дуго се у потоку купа
Јутарња звезда; већ зари,
А свуд још страшна, и  глупа,
И нема апатија ствари.


Прошле су звезде и сати;
И таласи под луком моста;
А сву ноћ ја чеках да сврати
Неког свог незнаног госта.


Сва копља јутра дуж неба,
Сва платна дана по долу...
А обед од вина и хлеба,
И лампа, још на мом столу...


Да ли је могао проћи
Мој праг у замрклој цести?
Чекам и чекам све ноћи
Тог путника с неком вести.