СУНЦОКРЕТИ - Јован Дучић

У тужном оку сунцокрета,
Што немо прати неба блудње,
Ту су све жеђи овог света,
Сва неспокојства и све жудње.


Шуме у страху свом од мрака:
''Бог је помало све што зари;
И светлости је једна зрака
Мера и цена свију ствари!


''Све је што живи на дну тмине
С проклетством немим на свет пало
Све што не гледа у висине
И није једном засијало!...''


С истока краљи, обучени
У тешко злато, стоје плачни;
И жреци сунца, наспрам сени
Просјачки вапе у час мрачни.


Те тужне очи сунцокрета
У мом су срцу отворене -
Али су сунца накрај света,
И тихо слазе мрак и сене.


Помреће ноћас широм врти,
Дрвореди сјајних сунцокрета,
Али ће бити у тој смрти
Сва жарка сунца овог света.