четвртак, 10. новембар 2011.

СУСРЕТ - Јован Дучић

Једне се ноћи беше срела
На једној зрачној стази,
Душа у небо што се пела,
И ангел што на свет слази.


Ангел исприча причу сјајну
Шта су небески врти,
А душа целе земље тајну:
Магију љубави и смрти.


И осмехну се ангел потом
На царство вечних зрака;
Душа заплака за лепотом
Игре светлости и мрака.

Нема коментара:

Постави коментар