Код Светог Јакова у Дубровнику
Ја волим ноћи, њине мутне зборе,
И њине тишине, и њине олује;
Њине црне реке када сетно хује
Своју песму тамну и дугу, до зоре.
Сваки цветак, камен, талас, лист са горе,
Шуме у тој песми, и шапћу и струје;
И моја се душа јасно у њој чује,
Као неко тамно невидљиво море.
Ја сам део ноћи. Над водом и хумом
Кад јутрењи ветри својим благим шумом
Погасе лагано беле звезде њене -
Она шуми збогом у одласку наглом,
И увија тужно, ко цвеће и стене,
Моје мрачно лице сузама и маглом.
Нема коментара:
Постави коментар