ПУСТОЛОВНА ПРИЧА - Фарнил Морис (Аустралија)

Неки човек,
снажан попут каквог слона,
носио је малим прстом леве руке
с осмехом артисте,
лако,
без по муке,
читав грозд огромних, шарених балона.
Изненада ветар с дивљом риком стиже
и снажног човека као перце диже
на највиши вршак Бомеријске стене -
али само дотле!
Јер даље од врха поменуте стене
ни за педаљ није мого да га крене!
Са те стене човек снажан попут слона
скочи на реп једног млазног авиона.
"Сместа сиђи доле ил` пикирам, дасо!
Какав је то начин!" пилот оком севну,
на шта слепи путник равнодушно зевну.
Тек кад су доспели близу Млечног Пута,
снажни човек трже испод свога капута
прави индијански свеуловни ласо,
те ухвати једну звезду репатицу,
затим је појаха као какву птицу
и с њом слете доле
крај некакве школе.
Ту је звезду истуцао
у драгуље мале,
онда је пред школу стао
после петог часа
и на грабеж, ко од шале,
каменчиће распродао
по рекламној цени
од пет кинти за фишече
још то исто вече,
те је грдне паре стеко...

Ко би реко!... Ко би реко!...