Трешњица се насмејала,
Чему - сама није знала.
Кикот њен у истом часу
Сва птичија гнезда засу,
Кроз све куће звонко мину
И замаче кроз воћњаке
Ка обзору у даљину.
"Шта се збива тамо доле?"
Рече свилобради бог
Па провири кроз прозоре
Плаветнога дворца свог.
А кад виде око трешње
Свет раздраган како скупа
Од весеља дланом лупа,
Морао је и сам руком да заклони лице,
Да не виде свеци жути
И анђели строги, крути,
Смех како га тресе свега
И то - ни због чега!
Чему - сама није знала.
Кикот њен у истом часу
Сва птичија гнезда засу,
Кроз све куће звонко мину
И замаче кроз воћњаке
Ка обзору у даљину.
"Шта се збива тамо доле?"
Рече свилобради бог
Па провири кроз прозоре
Плаветнога дворца свог.
А кад виде око трешње
Свет раздраган како скупа
Од весеља дланом лупа,
Морао је и сам руком да заклони лице,
Да не виде свеци жути
И анђели строги, крути,
Смех како га тресе свега
И то - ни због чега!
Нема коментара:
Постави коментар