БАЛАДА О ЗЕЛЕНОМ ВИТЕЗУ - енглеска народна песма

Под оружјем светлим
Једног лепог дана
Појахао жабац
Енду лиру лару
Свог дората врана.

Сав обливен пеном,
Након пола сата
Он звекиром лупи
Енду лиру лару
Мишици  у врата.

Мишица добрза,
Хитронога, чила
И госту је широм
Енду лиру лару
Врата отворила.

"Гле, витез од Беле
Лопоче на Води!"
Ускликну у чуду,
"Енду лиру лару
Како ми то годи!"

Тад зелени витез
Пред Мишицу клече
И с руком на срцу
Енду лиру лару
Сав узбуђен рече:

"Ко муху вас волим,
Чему дуже крити;
Да ли бисте хтели
Енду лиру лару
Моја госпа бити?"

Поникнула оком
Сива Мишичица
А румен јој лака
Енду лиру лару
Плану преко лица.

"На питање ваше
Одговор ћу дати
Кад се ујак Пацов
Енду лиру лару
С путовања врати."

А кад стари Пацов
С пута приспе кући:
"Ко је био овде,
 Енду лиру лару?"
Грмну, њушкајући.

"Зелени је витез
Био да ме проси...
Твој благослов чека.
Енду лиру лару,
Ујка сивокоси."

Ту Пацову старом
Суза на брк паде
И он свадбен оглас
Енду лиру лару
У новине даде.

Венчаницу затим
Тражио је свуда:
Вео мухокрили
Енду лиру лару
И кеп од пелуда.

Унапред се страшно
Веселио дару,
Стежући у шаци
Енду лиру лару
Пребијену пару.

Свадбен пир је био
У "Труломе бресту",
Највећем хотелу
Енду лиру лару
У том славном месту.

Младожења стиже
у зеленом фраку,
С амрелом зеленим
Енду лиру лару
И у шапо-клаку.

Мишица у златном
Шестопрегу стиже;
За њом ред кочија
Енду лиру лару
Стаде да се ниже.

Први сват, ко увек,
Зрикавац је био;
Ћемане под мишком
Енду лиру лару
Стидљиво је крио.

Следећи је стиго
Стршљен мркопути
Са боцом у којој
Енду лиру лару
Виски смрно ћути.

За овим је тенор
Зензулић Москито
На крацима дугим
Енду лиру лару
Однекуд доскито.

Једна плава мува
Из оближњег села
Од сопствених јаја
Енду лиру лару
Пудинг је донела.

Најзад, у мантији,
Мрка Ваш се јави
И с тамјана много
Енду лиру лару
Венчање обави.

И тако се, ето
Венчало то двоје
У декору звезда
Енду лиру лару
Небом што се роје.

А кад се у зору
Растурише свати,
Младенац се сваки
Енду лиру лару
својој кући врати.

Мишица се пешке
Упути свом селу
У гиздавом кепу
Енду лиру лару
И свадбеном велу.

Зелени пак витез
У свој рит загази,
Но водена змија
Енду лиру лару
У зли час га спази,

Те разјапи раље
И уз шкљоцај лаком
Витеза прогута
Енду лиру лару
Заједно са фраком.

Но тек што се змија
На стену испела,
Орлушина сура
Енду лиру лару
У зрак је однела.

То угледа ловац
С пушком преко руке
И сурога орла
Енду лиру лару
Устрели без муке.

Испуњену птицу
Још истога дана
Послао је кући
Енду лиру лару
Чак на крај Јапана!

Тако се свршила
Чудна песма ова...
Коме није доста
Енду лиру лару -
Нек чита изнова!