ЗАВИЧАЈНА ДОЛИНА - Алфонс Де Ламартин (Француска)

... Враћам се твојим топлим огњиштима,
Колевко добра мога завичаја.
Сит сам градова и празног сјаја!
Ја сам изнико међу чобанима.

Пољима овим ко пастирче младо
За овцама сам шврљао до мрака
И купао се, док пландује стадо,
У бистрој води крај сненог врбака.

Уз стари брест до неба сам се пео
Ко птица лако, у полету чилом,
И гледао како под топлим крилом
Грлица крије јаја ђердан бео...

Слушам у ноћи где ко харфа чисто
Одзвања шкрипа тарница са пута
И клепка тужна што по гори лута -
И као некад, све је опет исто.