ДОН МИШУЉАК - Мартинс Д`Алварез (Бразил)

Дон Мишуљак, витез сиви
Из Рупице подно Зида,
Лутао је ноћу храбро
Царством Мачка Алмеида.

Молила га углас браћа
Да се мане игре луде
И не скита по кухињи -
Зла да каквог још не буде!

Смејао се Дон Мишуљак
И тешио браћу малу:
- Пустите ме, кад ми годи,
Да с  Мачором збијам шалу!

Тако време текло... текло...
Док одједном, лица плаха,
Не долете Дон Мишуљак
Сав уплакан, блед од страха.

Плач се силан разлегао
За лелеком  лелек низо -
Дон Мишуљку те је ноћи
Алмеида реп одгризо.

Кад је бољку преболео,
Миш ће браћи: - Мог ми неба,
Сам сам кривац свему био -
Ако! Тако ми и треба.