недеља, 11. новембар 2012.

ОГЛЕДАЛО - Зора Мастелица

гледаш се
у низу шарене птице прелећу
мислиш
ни бура ни олуја
ништа им не могу

затрепери бреза...

видиш
кап крви мили низ
огледало
сва радост годова живота
само у једном
поју

гледаш се
спокојан
у низу ледени брегови
бродоломи
и живот распукао

замириса нар...

црвена кап низ
огледало
сва ватра годова живота један
крик

гледаш се
и спокојан
видиш
обриси тела тону у дубину
белутак душе
склизну низ огледало

мирише босиљак...

сав живот се сви
у једну сузу

Нема коментара:

Постави коментар