ДАН - Зора Мастелица

дан док изгрева
низ девојачке мараме
беле
до грла стиже

зором ме росну
на извору чекајте

у подне ђердане
тишином и умором
збраја

подневну сунцокрети
у цвет зову ме

и поноћ круг
затвара
тело се беласа
до новог изгрева

не тражите ме
опоноћена
низ понор речи
ломим се сама