НОКТУРНО - Зора Мастелица

кроз прозор воза
видим грудву смеха
низ литице сурове планине
на њој дете руку раширених
у заносу и страху
у мрежу за лептире лови
смисао чудног путовања

иза тунела
ознојених тела огромних руку
младићи копају бунар
лете кости и корење
нема бистре капи
нема златне жице
до тајне неће доћи у свом веку

иза поља иза магле
на пању старац наг и нем
ниже бројаницу