реч тихну
нечујну и за пузавицу
око тела
безгласно скоро
и глас
звао се Он и крик и срећа
бол и узнесење
под кожу сложи
тихо и побожно
трептај радости
жар и сузе
у своје чело укуцај
песму запали
у телу
док је дрхтај и мисао само
биће то пламен
ватра
довољна да греје
све Твоје циганске душе
видећеш како растеш
у столетно дрво
од грана никоме
сенке
у столетно дрво
које муње призива
Оне га хране
нечујну и за пузавицу
око тела
безгласно скоро
и глас
звао се Он и крик и срећа
бол и узнесење
под кожу сложи
тихо и побожно
трептај радости
жар и сузе
у своје чело укуцај
песму запали
у телу
док је дрхтај и мисао само
биће то пламен
ватра
довољна да греје
све Твоје циганске душе
видећеш како растеш
у столетно дрво
од грана никоме
сенке
у столетно дрво
које муње призива
Оне га хране
Нема коментара:
Постави коментар