среда, 21. новембар 2012.

ВЕЧЕ У ПРИПРАТИ СВЕТЕ СОФИЈЕ ОХРИДСКЕ - Љубомир Симовић

Зар сасвим ишчезе сва она тежина и снага
удова, мачева, разлога и мудрих језика?
Зар стрела мимоиђе сваку птицу и звер
да погоди тек пену језерску, кратковека, вековит плен?

Богатство у косама госпи, у мачевима жупана,
грожђе у корпама сељака и снага хиљада коњаника
прелазећи кратак пут преко кичице у вечност
у сусрет потомству, зар до убоштва нађоше раскошан пут?

Госпе, силазећи низ степенице уске и мрачне,
или ходећи њима увис, свеједно степеник по степеник ка смрти;
велможе са штитовима улубљеним кљуновима крагуја,
лупа гвожђа у биткама и прострељених неуздржљива крв,
да један оставе зид, бучно испунише век.

А постојано језеро међ стубовима храма
беше ли мера што измери ко јак је за вечност, ко није,
језеро што и вечерас над истим послом бди
ко кад на одежду златну капаху восак и грозд?

Нема коментара:

Постави коментар